Razgovarala: Mirjana Tasovac Foto: Marina Lukić
Kako se ujutro budite?
Godinama podešavam alarm na mobilnom telefonu i svaki put se probudim petnaestak minuta pre njega. Uprkos tome, još uvek nemam hrabrosti da se oslonim isključivo na unutrašnji budilnik.
Kojoj se istorijskoj ličnosti divite?
Aleksandru Makedonskom. Ne toliko zbog njegove genijalnosti kao vojskovođe koliko zbog romantičarske rečenice na samrti: “Sahranite me sa rukama izvan kovčega, neka svi vide da ja, koji sam svet držao u rukama, sa istog odlazim praznih šaka”.
Verujete li u snove?
U one koje sanjam dok spavam ne, više sam sklon da verujem u budne snove.
Da li ste ikada makar na trenutak izgubili veru u ljude?
Da. I u druge ljude i u sebe, samo ne mogu da se setim da li se to dešavalo u isto vreme, ili odvojeno.
Šta je vaš porok?
Cigarete. To je “krpelj” koji sam sebi zakačio i svaki dan gledam kako me grize, a ja svako veče kažem da ću “sutra” da ga odstranim.
Vaš najveći životni uspeh?
Uspevam da redovno plaćam račune.
Praštate li lako drugima?
Ne. U tom smislu nisam dobar hrišćanin.
Kada je žena u pitanju, šta prvo primetite?
Harizmu. To je ono kada se kaže “ima to nešto”.
U šta biste se maskirali za maskenbal?
Na poslednjem novogodišnjem maskenbalu bio sam hipik. Sada bih voleo da se maskiram u poslovnog, korporativnog biznismena, čisto da ispratim tradiciju kapitalizma – prvo zvoncare i ranac, pa kravata i akten tašna.
Verujete li u reinkarnaciju?
Mogu da zamislim da ću biti neko drugi, ili neka lepa životinja, možda čak i cvet, ali kad pomislim da mogu da se rodim kao gmizavac, vodozemac ili neki korov, momentalno prestanem da verujem u reinkarnaciju.
Šta vas opušta?
Reka, šuma, priroda. I isključen televizor.
Imate li omiljenog junaka iz bajki?
Guliver. A najhrabriji su mi i dalje Liliputanci. To govori o snazi jedinstva naizgled nejakih.
Omiljeni citat iz uloge?
“Ne brinite, vaš sin nije bolestan, on je samo drugačiji, a takvi postaju veliki pisci, veliki pesnici” – optimistična rečenica doktora Kaca iz predstave “Život je pred tobom” koju izvodimo u Beogradskom dramskom pozorištu.
Tri stvari koje biste poneli na pusto ostrvo?
Više bih voleo da ste me pitali koga bih voleo da povedem na pusto ostrvo, ali u tom slučaju više i ne bi bilo pusto.