O predstavi
U vozu na relaciji Niš – Stalać – Paraćin – Beograd sretnu se na prvi pogled dva nespojiva sveta.
Milić – prostodušni i dobroćudni seljak šezdesetih godina iz Stalaća, po stavovima čovek ni u selu, ni u gradu.
Borka – žena pedesetih godina, računovođa, odmerena, emotivno zatvorena, nežna.
Da li je moguće doživeti ljubav u bilo kom dobu?
Ova priča je dokaz da za ljubav nikad nije kasno! Ovaj duhoviti tekst Milana Raleta Nikolića prvi put se igra u formi pozorišne predstave od 1976. kada je premijerno prikazana istoimena kultna televizijska komedija sa Milenom Dravić i Slobodanom Đurićem u glavnim ulogama, a koja je proglašena za najbolju domaću TV dramu po oceni kritike i publike 1993. godine. Ovu beskrajno duhovitu i šarmantnu priču krasi precizan i poetičan tekst koji daje glumcima mogućnost za vrsne glumačke bravure. Ima moć da nasmeje, razneži i podseti da je ljubav glavni pokretač života.
Za razliku od TV drame, u pozorišnoj predstavi likovi su zreliji.
“Danas smo mnogo otuđeniji jedni od drugih, pa i mladi i stari žive usamljeničkim životom. Ipak, ljubav u kasnijim godinama mnogo je iskrenija i nežnija od onih u mlađim. Ljudi su tada svesni da je ona možda i poslednja. Ovo je jedan od najlepših dramskih tekstova, kakvi se samo poželeti mogu. Verujem da će ljudima razgaliti dušu, probuditi emocije i vratiti pravom, običnom životu neukaljanom svakodnevicom. I da će izaći iz sale puni nade i pozitivne energije, s verom da ako ništa drugo, uvek možemo da zavolimo nekog”, kaže uoči gostovanja u Kanadi naša čuvena glumica Neda Arnerić.
Igraju – Neda Arnerić i Feđa Stojanović
Pisac – Milan Rale Nikolić
Režija – Erol Kadić
Scenograf – Nebojša Krstić
Kostimograf – Ivanka Krstović
Kompozitor – Branislav Pipović
Glumci
Neda Arnerić (1953) rođena je u Knjaževcu a odrasla u Beogradu. U dosadašnjoj karijeri snimila je preko 110 filmova i odigrala preko 40 uloga u pozorištu. Kao trinaestogodišnja devojčica snimila je svoj prvi film “San” Puriše Đorđevića i postala prva dečja filmska zvezda u bivšoj Jugoslaviji. Završila je dva razreda Devete beogradske gimnazije i sa 16 godina je upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u klasi profesora Milenka Maričića. Film “Višnja na Tašmajdanu” ju je proslavio i smestio u vrh jugoslovenske glumačke scene. Postala je i ostala kultna figura domaćeg glumišta. U periodu od 1969. do 1974. godine živela je i radila u inostranstvu i u Jugoslaviji, kada je snimila čak 15 filmova. Za ulogu u filmu „Ispravi se, Delfina“ dobila je „Srebrnu arenu“ a „Zlatnu arenu“ u filmu „Haloa – Praznik kurvi“ na Filmskom festivalu u Puli, kao i nagradu „Carica Teodora“ na Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu. Za svoja ostvarenja na filmu dobila je „Plaketu Jugoslovenske kinoteke“, dodeljena joj je Nagrada „Pavle Vuisić“, koja se dodeljuje glumcu za životno delo.
Feodor Feđa Stojanović (1948) rođen je u Aleksincu a odrastao u Beogradu gde je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi prof. Milenka Maričića Stalni član Pozorišta Atelje 212 od 1973. godine. Skoro da nema predstave u kojo nije igrao us vojoj matičnoj kući, a često gostuje i u komadima na drugi pozorišnim scenama kao što su Zvezdara teatar, Grad teatar Budva, Malo pozorišt “Duško Radović”, Pozorište “Boško Buha”, Bitef tatar… Paralelno je gradio filmsku i televizijsku karijeru. Radio kao profesor na Katedri za glumu na Akademiji umetnosti BK Univerziteta. U karijeri je Dobitnik je brojnim nagrad među kojima su “Strahinja Petrović” FDU Beograd, Nagrada “Tanhofer” FD Beograd, Povelja za izuzetnu ulogu na Filmskim susretima u Nišu 2002. godine.
Pisac
Milan Rale Nikolić (1930-2000) u svet srpske komediografije, humora, i satire ulazi 1966. i od tada pa do svoje prerane smrti je bio neprekidno je prisutan kao autor više od tridesetak vrsnih komedija , radio drama. Bio je stalni saradnik Vesele večeri porodice Jovanović, i Karavana. Kao koscenarista potpisuje filmove “Variola Vera” i “Tajvanska canasta”, a za film “Montenegro” potpisuje scenario I režiju. Dobitnik je većeg broja nagrada. Tekst “Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo” nastao je adaptacijom nagrađene radio komedije “Zajedničko jesenovanje”.
Reditelj
Erol Kadić (1955) diplomirao je glumu na FDU u Beogradu u klasi prof. Arsenij Jovanovića .Stalni član Pozorišta Atelje 212 od 1983. godine. Nakon brojnih pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga, sve češće se okreće režiji kako u matičnoj kući, tako i u pozorištima na prostoru bivše Jugoslavije. Među njima su najapaženije predstave “Pijanista”, “Zabavljač”, “Džepovi puni kamenja”, “Generali ili srodstvo po oružju”; “ Let iznad kukavičjeg gnezda”, “Derviš i smrt”… kao i najnovija “Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo”.
