Ona je darovita dama koja ima stav. Uvažena kao novinarka, masovno čitana kao spisateljica, sve cenjenija kao slikarka. Jednostavno, Mirjana Bobić Mojsilović. I to je njen najveći adut – rafinirana jednostavnost u svemu što radi a koju svako može da oseti i razume.
Pred odlazak na kanadsku turneju sa svojom predstavom „Svačenje“, u kojoj se prvi put oprobala i kao reditelj, a za koju se već godinu dana traži karta više u Srbiji i region, Mirjana kaže da je ovaj komad u mnogo čemu odraz naše stvarnosti i da je to jedan moderan susret “Gospođe ministarke” i “Pokondirene tikve”.
Šta vam je bila inspiracija za ovu predstavu koja je odmah postala hit?
– Inspiracija je delimično došla iz mog poslednjeg romana „Traži me“, a delimično iz svega što nas okružuje. Opsednutost izgledom, novcem, „novim životom“ , zar to nije svuda oko nas?
Kao autor najavljujete predstavu i potom ste „oči u oči“ sa publikom, što je danas ekskluziva.
– Za mene je susret sa publikom uvek nešto divno – napravim neku malu promociju knjiga, promociju čitanja uopšte – i publika to veoma voli
Zbog čega biste danas plakali?
– Uvek zbog tragedija koje su svuda oko nas. I naravno, umetnička duša uvek može da plače i zbog izuzetne lepote.
A čemu biste se smejali?
– Smejem se dobrim vicevima, šalama, glupostima, a ponekad i sebi. Smejanje je najbolja mentalna i duševna gimnastika. Danas svetske zvezde poručuju da se ne smeju, da ne bi dobile bore! Zamislite život bez smeha? To je duševni logor. Zato sam i napravila komediju „Svlačenje“, da bismo svi zajedno mogli da se smejemo, pre svega sebi samima, a onda i svemu što nas okružuju u ova šugava, moderna vremena.
Šta biste u „jednoj“ rečenici poručili Srbima u rasejanju?
– Da ne zaborave odakle su došli i da, bez obzira na sve muke koje nas pogađaju u poslednjih četvrt veka, ima ovde još uvek i duha, i smeha i slobode.
Suzana SUDAR