Sлавна глумица Неда Арнерић преминула је данас у 67. години. Снимила је више од 100 филмова, одиграла четрдесетак улога у позоришту, а за свој је рад добила велики број признања.
Улогом у филму „Сан” из 1966. године постала је прва дечја филмска звезда Југославије, а једна од њених најбриљантнијих улога била је у филму „Ко то тамо пева”, преноси Танјуг.
У каријери дугој готово пола века Неда Арнерић је остварила улоге које се памте у филмовима „Вишња на Ташмајдану”, „Ужичка република”, „Сутјеска”, „Валтер брани Сарајево”, „Варљиво лето ’68”…
Након велике популарности шездесетих и седамдесетих година прошлога века уследиле су улоге у у „Три карте за Холивуд” и телевизијској серији „Полицајац са Петловог брда”, које су јој донеле славу и деведесетих.
За улогу Делфине у филму „Исправи се, Делфина” 1977. је добила „Сребрну арену” на Филмском фестивалу у Пули и награду Награда „Царица Теодора” на глумачком Фестивалу у Нишу.
„Златну арену” добила је на Филмском фестивалу у Пули (1988) за улогу у филму „Халоа -Празник курви” редитеља Лордана Зафрановића, а добила је награду „Павле Вуисић” за животно дело.
За своја остварења на филму 2009. године добила је „Плакету Југословенске кинотеке”.
Неда Арнерић је дипломирала историју уметности на Филозофском факултету у Београду, а од 1985. до 1999. године водила је сопствену галерију „Атријум” у Београду. Била је народна посланица у Скупштини Србије (2000-2004).
Према првим информацијама, глумица је пронађена у свом стану на Врачару, где је пронашао брат који је данас хтео да је обиђе.
Одлазак Вишње на Ташмајдану
Неда је је већ са 16 година уписала Академију за позориште, филм, радио и телевизију у класи професоре Миленка Маричића. Дива глумишта важила је за лепотицу и секс симбол југословенске кинематографије, преноси Танјуг.
Међутим, није завршила јер је закон бранио да студенти прве и друге године снимају филмове и представе, а Неди су стизале бројне понуде које није могла да одбије.
Њени родитељи су инсистирали да буде факултетски образована јер су се плашили да неће имати од чега да живи када популарност прође, те је глумица 1980. године дипломирала историју уметности на Филозофском факултету у Београду.
Неда се од малих ногу интересовала за разне видове уметности. Балет је учила код Данице Шетине која је била наставница и Локици Стефановић, а са 10 година је почела да похађа часове глуме у групи покојног глумца и редитеља, Бате Миладиновића.
Била је члан Дечје драмске групе Радио Београда и са 13 година је снимила свој први филм „Сан” и постала је прва дечја филмска звезда у Југославији.
Њен таленат је први увидео редитељ Пуриша Ђорђевић са ким је наставила да сарађује.
Године 1967. је добила улоге у филмовима „Ох, дивљино” и „Јутро” које је такође режирао Ђорђевић.
Тада се раме уз раме развијала са легендама глумишта Миленом Дравић, Љубишом Самарџићем, Мијом Алексићем, Љубом Тадићем, и другим великанима.
Уследила је 1968. година када је снимила филмове „Сацулатат”, „Вишња на Ташмајдану” и „Подне”. „Вишња на Ташмајдану” ју је прославила и сместила у врх југословенске глумачке сцене.
Неда је постала култна фигура шездесетих година, а иако је имала само 15 година, одлично се снашла поред глумаца као што су: Радмила Савићевић, Чкаља, Велимир Бата Живојиновић…
Од 1969. године је живела и радила у иностранству и по Југославији.
Родитељи су јој бранили да започне међународну каријеру, а често је истицала да им је на томе захвална.
Глумила је у филмовима „Cross country”, „Дивљи анђели” и „Време без рата” …
Године 1973. године је добила улогу у филму „Сутјеска”, где је тумачила лик Јагоде.
Гостовала је често и у шоу програму „Образ уз образ” чији су домаћини били Милена Дравић и Драган Николић.
Године 1973. наступа у филму „Shaft in Africa” који добија статус култног, а чувене сцене у којима је нага начиниле су је секс симболом тога времена.
Наредне године остварује улоге у филмовима „L’ Erotomane” и „Ужичка република” који спадају у најзначајнија остварења у којима је учествовала. Након Снежане из „Грлом у јагоде”, Делфине у „Исправи се Делфина” (за коју је добила „Сребрну арену” у Пули” i „Царицу Теодору” у Нишу”, као и улоге у филму „Љубавни живот Будимира Трајковића” Неда је освојила филмску и телевизијску публику широм региона.
Наставила је да ниже улоге у „Госпођа министарка”, „Нешто из живота” ,„Ко то тамо пева”, „Недељни ручак”, „Мој отац на одређено време”, „Приче преко пуне линије” и „Јужна стаза”, те у легендарном филму „Варљиво лето ’68” где је тумачила улогу лепе библиотекарке Оље.
Године 1988. године је глумила у остварењима „Осми дан у недељи” и „Халоа – празник курви” редитеља Лордана Зафрановића. Филм говори о бурном летовању брачног пара из Немачке, Мајре и старијег професора Манфреда, које глуме Неда и Стево Жигон. Неда је за ову улогу добила „Златну арену” на Филмском фестивалу у Пули.
„Плакету југословенске кинотеке” за сва остварења на филму Арнерићева је добила 2009. године, а већ нарадне награду „Павле Вуисић” за животно дело.
До 2016. године, Неда Арнерић је снимила преко 110 филмова и одиграла преко 40 улога у позоришту.
Познато је и да се глумица бавила политиком.
Арнерићеву је брат у фебруару прошле године, након смрти мужа пронашао без свести па је извесно време била збринута на ВМА, а четири године раније пала је са балкона свог стана.
Недавно је говорила за медије да је то све иза ње и да планира пут у Индију.
Имала је три брака, а смрт трећег мужа, како је признала, није могла да преболи.
Политика петак, 10.01.2020. у 20:5