16/01/2016

Milan Kalinić: Pilot na pozorišnim daskama

Tokom februara meseca, srpski glumac i voditelj Milan Kalinić kreće na kanadsku turneju sa predstavom “Ko je ovde idiot?”. A ko je Milan Kalinić kojeg naša publika širom Kanade uvek sa radošću dočekuje i ispraća burnim aplauzom?

c945585c-ecb3-44bf-a21c-766c36491aa5– Rođen sam 21. septembra 1972. godine u Beogradu. Imam dva brata, jednog rođenog i jednog po ocu. Promenio sam tri osnovne škole i desetak krajeva grada u kojima sam u to vreme živeo. Zato imam puno prijatelja iz detinjstva. Nakon osnovne škole, upisao sam srednju – Petar Drapšin, jer sam od devete godine želeo da postanem pilot. Moji roditelji su imali puno prijatelja pilota i stjuardesa. Stjuardese su bile zgodne, a piloti su uvek govorili da stjuardese padaju na njih. Zato je moja želja bila sasvim logična. Sa 16 godina sam prvi put seo u avion i shvatio da je letenje mnogo više od zgodnih stjuardesa.

– U međuvremenu sam se vrlo ozbiljno bavio fudbalom. Počeo sam da treniram sa 10 godina u Crvenoj zvezdi, zajedno sa svojim bratom. U osamnaestoj sam prestao sa treninzima, jer sam znao da sa visinom koju imam ne mogu da postignem uspeh. Za to vreme, želja za letenjem me nije napustila. Ratne, 1991. godine sam otišao u vojsku. Moji roditelji su bili srećni što nisam dobijao poziv, a ja sam se zaputio u vojni odsek i sam se prijavio – hteo sam da letim! U Vršcu sam 1995. završio Akademiju za pilote, a onda su usledile teške godine za JAT. Bio mi je potreban ogroman novac da bih pilotirao, a para u to vreme nije bilo.

– Prijatelji su mi savetovali da upišem glumu, jer su znali da je pozorište moja velika ljubav i da sam često posle škole išao sam da gledam predstave. Uživao sam u tome, ali nikad nisam pomišljao da bih mogao da budem glumac. Upisao sam akademiju, i 1999. diplomirao u klasi Ivana Bekjareva. Tako sam aterirao na pozorišne daske. Ako sam o glumi razmišljao u nekim trenucima ludila, o voditeljskom poslu svakako nisam. A desilo se da je televizija trenutno dominantna u mojoj karijeri.

– Ono najslađe i najvažnije u mom životu je moja divna porodic – upruga Sandra, ćerka Tea i sin Vuk. Mada sam u životu imao nekih razočarenja, pre svega zbog nemogućnosti bavljenja pilotskim poslom, moja porodica je razlog zbog koga moj životni put nije mogao da ispadne bolji.

– Iako ću u Kanadu doputovati avionom, nažalost, neću upravljati njim. Važno je da će pilota sigurno biti u avionu i da ću na moju radost ponovo igrati pred našom divnom publikom u Torontu, Kičineru, Windsoru, Otavi, Vankuveru, Edmontonu i Kalgariju. Radujem se ovom susretu.